Izaberite pravi kotao za Vaš dom
Veliku konfuziju stvara odabir pravog kotla, koji treba da iskoristi svoju maksimalnu efikasnost i na najbolji način ugreje Vaš dom.
Napravili smo Vam par smernica koje će Vam pomoći u ovoj odluci.
- Veličina grejnog prostora
Glavni faktor, ali ne i jedini važan za pravilno funkcionisanje uređaja, kojim možete da odredite potrebnu snagu kotla je veličina prostora za koje je predviđeno zagrevanje.
Kupovina snažnijeg kotla nije rešenje, već velika greška.
Dolazi do toga da prevelika količina energije biva izbačena kroz dimnjak, ne zadržavajući se mnogo u prostoru koji zagreva. Takođe, korišćenjem presnažnih kotlova, sagorevamo mnogo više ogreva, dok kotao koristi samo onoliko energije koliko je potrebno za zagrevanje prostorija. Samim tim uzrokujemo sebi dodatne troškove pri kupovini ogreva, iako smo prethodno kupili kotao skuplji nego što nam je bio potreban.
Kako biste lakše utvrdili koji je idealan kotao za Vaš dom, u nastavku teksta biće tabela u kojoj možete videti odgovarajuću snagu kotla u zavisnosti od kvadrature.
| Snaga kotla | Kvadratura prostora |
| 15 kW | 120 – 160 m2 |
| 19 kW | 160 – 200 m2 |
| 25 kW | 200 – 250 m2 |
| 30 kW | 250 – 300 m2 |
| 38 kW | 300 – 400 m2 |
| 50 kW | 400 – 500 m2 |
| 62 kW | 500 – 700 m2 |
| 75 kW | 700 – 1000 m2 |
| 100 kW | 1000 – 1400 m2 |
2. Koju vrstu kotla izabrati?
Pored snage kotla, veoma je važno odrediti vrstu kotla. Uglavnom se najviše polemike vodi između livenih i čeličnih kotlova.
Osnovni problem kod vrste kotla jeste stepen iskorišćenja i razlika u količini vode koja se nalazi u kotlu.
Prednost livenih kotlova je ta što su po pravilu dugotrajniji od čeličnih, ali imaju manje iskorišćenje tj. koriste veću količinu ogreva za zagrevanje.
Dilema se nalazi u pitanju da li ići na trajnost kotla gde su se kao bolji pokazali liveni ili ipak ići na efikasnost čeličnih kojim je vek trajanja 6-10 godina u zavisnosti od proizvođača.
Trajnost kotla, razmak između loženja i količina potrebnog ogreva i cena faktori su koji igraju veliku ulogu u samom odabiru kotla.
3. Koju vrstu ogreva koristit?
DRVO
Grejanjem na drva, recimo bukvu ili cer, isključujemo rizik od jalovine, nemamo otpatke i oni sigurno gore. Cena njihove nabavke varira, ali uglavnom se kreće između 5500 i 7000 dinara po kubiku. Pored njih, bagrem i hrast su nešto jeftiniji, ali su manje kalorični i mogu biti rizični.
PELET
Ukoliko se grejemo na pelet, troškovi za razliku od drva će nam biti veći, ali barem se nećete mučiti oko cepanja drva, prevoza i slično. Grejanjem na pelet olakšaćemo sam sistem loženja, možemo podešavati temperaturu koja nam odgovara i koju kotao sam reguliše, a oko čišćenja nećemo imati posebnih muka. Postoje dva tipa peleta, drveni i biopelet koji su porekla od različitih vrsta drveta. Drveni pelet dobijamo iz otpadnog drveta ili iz komada drveta, dok je biopelet slabije kalorične moći od drvenog peleta. Većina gorionika na pelet postižu stepen iskorišćenja i do 90% što je velika prednost u odnosu na ostala čvrsta goriva, što je i jedan od razloga zbog čega baš njega koriste u domaćinstvima. Pored toga drveni pelet je ekološki čisto gorivo i lakše je za skladištenje. Zauzima manje mesta i pakovano je u malim džakovima što je takođe jedna od prednosti. Količina pepela nastala od peleta, zbog njegovog stepena iskorišćenja i sastava, je znatno manja za razliku od ostalih goriva. Jedna od velikih prednosti kotlova na pelet je njihova funkcionalnost. Automatsko paljenje, regulacija, kasnije gorenje peleta, automatsko čišćenje gorionika kao i korišćenje višenedeljnog rezervoara za pelet. Prednost ovog načina grejanja je to što imate peć na drva, ugalj i pelet ujedno, pa samim tim možete koristiti tip ogreva po izboru.
UGALJ
Ugalj je jedno od fosilnih goriva koje ima sposobnost gorenja, a nastalo je od izumrlih ostataka biljaka. Delimo ih na tri grupe, a to su: lignit, mrki i kameni ugalj.
